Novi vicevi svakih sat vremena
Kolekcija viceva - Opustite se malo čitajući viceve - novi vicevi svakih sat vremena. Vredi se vratit na ovu stranicu. Zahvaljujemo se vicevi.cu.rs sajtu na saradnji i omogućavanju postavljanja viceva u naš sajt.
Novi vicevi svakih sat vremena - vredi se vratiti:
Pita mali Ciga oca:
• Tata, kakve su šanse da ovog leta idemo na more?
A ćale mu kaže:
• Pa vidiš sine, 40% idemo, a 100% ne idemo.
Prvi školski dan u jednoj američkoj srednjoj školi. Učiteljica predstavlja novog učenika Sakira Suzukija iz Japana. Počinje čas i nastavnica ispituje:
• Sada ćemo videti koliko poznajete americku istoriju. Ko je rekao: "Sloboda ili smrt"?
Odjednom tišina i samo Suzuki digne ruku:
• Patrik Henri, 1775. godine u Filadelfiji!
• Vrlo dobro, Suzuki. A ko je rekao: "Država je narod i kao takva ne sme nikada umreti"?
Suzuki ustane:
• Abraham Linkoln, 1863. godine u Vašingtonu!
Nastavnica strogo pogleda učenike pa reče:
• Sram vas bilo. Suzuki je Japanac a poznaje američku istoriju bolje od Vas!
Tihi glas iz kraja učionice:
• Jebite se, posrani Japanci!
• Ko je to rekao? - vikne nastavnica. Suzuki digne ruku i reče:
• General MekArtur, 1942. godine u Gvadalkanalu, i Li Jakoca 1982. godine na skupštini akcionara "Krajslera" u Detroitu.
Razred je u tišini, samo se iz pozadine začuje:
• Puši kurac!
Nastavnica sva van sebe:
• Sad je kraj. Ko je to bio?
Suzuki:
• Bil Klinton Moniki Levinski, Ovalna soba, 1997. godine u Vašingtonu.
Drugi učenik se prodere:
• Suzuki je sranje!
Suzuki:
• Valentino Rosi u Rio de Žaneiru na Motor Grand Prixu Brazila 2002. godine!
Razred pada u histeriju, nastavnica u nesvest a na vrata ulazi direktor škole:
• U pičku materinu, još nikad nisam video takav haos!
Suzuki:
• Tročlano Predsedništvo BiH, prilikom predstavljanja državnog proračuna, Sarajevo, 2003. godine
Izvela učiteljica Pericu na tablu i rekla mu da nacrta nešto okruglo. Perica ustane i nacrta dupe. Učiteljica poludi i izbaci ga napolje. Utom naiđe direktorka pa ga pita:
• Je li, a šta ti radiš tu?
• Pa izbacila me učiteljica.
• A šta sada učiteljica radi?
• Ma eno je, briše dupe.
Pričaju dva pandura. Kaže prvi:
• Kupio sam pre neki dan četku za WC.
• I, kakva je?
• Ma šta ja znam. Više mi se sviđa papir...
Hteo bih umreti mirno i u snu, kao moj deda, a ne vrišteci i u panici, kao putnici u njegovom autobusu.
Pita učiteljica Pericu:
• Reci, Perice, zašto se upotrebljava biber?
• Za spavanje.
• Kako za spavanje, Perice?
• Pa lepo, tata kaže svako veče mami: "Daj da ti ga zabiberim pa da bolje zaspiš".
Otvorio medo piljarnicu i dođe jedan dan zeko, uđe i pita:
• Medo, imaš li jagoda?
• Nemam, zeko!
Sledeći dan opet zeko pita medu:
• Medo, imaš li jagoda?
I opet će medo:
• Nemam, zeko!
I tako par puta. Dođe zeko opet i pita:
• Medo, imaš li jagoda?
Medo, sad već ljut, kaže zeki:
• Ako me to još jednom pitaš, zakucaću te za zid!!
Dođe sutra zeko i pita
• Medo, imaš li eksera?
Medo odgovara:
• Nemam...
A zeko će:
• A jagoda?
Ciga:
• Imate li prašak za buve?
Prodavac:
• Imate li psa ili mačku?
Ciga:
• Imam buve.
Duva zeka pod drvetom i prolazi dabar:
• Zeko, daj mi malo.
• Beži bre, budalo.
• Malo samo, zeko, jedan dim.
• Ajd', ali samo jedan dim.
Povuče dabar dim, zahvali se zeki i krene dalje kroz šumu. Sretne ga slon, i pita ga:
• Dabre, jesi l' malo povukao, a?
• Aha, eno zeka duva tamo ispod drveta, pa mi dao dim.
Ode slon kod zeke i kaže:
• Zeko, daj mi dim, molim te.
• Beži bre, budalo, jesam li ti malo pre dao a vidi na šta ličiš!
Čovek se našao pred sudom optužen za ubistvo s predumišljajem. Pita ga sudija:
• Ovde se radi o krvavom ubistvu. Kako se branite?
Optuženi:
• Bila je toliko glupa da sam je morao ubiti.
Sudija:
• To ne smatram olakšavajućom okolnošću.
Optuženi:
• Pa, dobro, cenjeni sude... da ispričam kako je bilo. Živeli smo u jednoj zgradi. Iznad nas je živela porodica s dvoje dece. Bilo je stvarno žalosno, deca su bila jako niska rastom. Sin od 12 godina je bio visok svega 80 cm, a onaj stariji, od 19 godina, svega 85 cm. Jednog dana, u razgovoru sa svojom ženom, kažem da je to stvarno tužno i da mi ih je žao.
• Da, reče zena....to su Pirineji.
• Mislila si Pigmeji?
• Ne, Pigmeji su ono što nam se nalazi pod kožom i zbog čega pocrnimo.
• To je pigment.
• Ne... Pigment je bilo ono na čemu su stari Grci pisali.
• Pobogu, ženo, to je bio pergament.
• Ne, pergament je kad neko pročita ili prikaže samo jedan deo nekog dela.
• Poštovani sude, verovatno pretpostavljate da više nisam imao volje da joj objasnim da se radi o fragmentu. Seo sam na trosed i čitao novine. Ubrzo dođe žena s knjigom u ruci, legne pored mene, otvori knjigu i počne čitati deo nekog teksta:
• Dušo, gledaj: Sunčana terasa od ručne torbe je bila učiteljica makroa 15.
Uzeo sam knjigu, pogledao i rekao joj:
• Draga, ovo je knjiga na francuskom jeziku i tu pise: »La Marquise de Pompadour est la Maitresse de Luuis XV«, a to znači da je Markiza de Pompadur bila ljubavnica Luja XV.
• Ne, reče ona - La Marquise je sunčana terasa, Pompadour je ručna torba, la Maitresse je učiteljica, a Louis XV je 15. makro. Ja to sigurno dobro znam. Nisam ja džabe imala ekstra časove iz francuskog jezika i vežbe sa svojim legionarom.
• Mislila si na lektora?
• Ne, lektor je jedan grčki heroj.
• To je bio Hektor i bio je Trojanac.
• Ne, hektor je mera za površinu.
• Mera za površinu je hektar.
• Ne, hektar je božansko piće.
• Ženo, nektar je bozansko piće.
• Nije, to je reka u Nemačkoj.
• Reka u južnoj Nemačkoj zove se Nekar.
• Ne znaš ti to, još kao mala sam pevala s drugaricom duo o reci Nektar.
• U duetu, tako si valjda htela reći.
• Ne, duet je kad igraju Sarajevo i moj Željo.
• Poštovani sude, tada sam uzeo čekić i opalio je po glavi. Konačno je zaćutala.
Sudija:
• Optuženi se oslobađa....Ja bih joj presudio još kod Hektora.
Novi vicevi svakih sat vremena - Vicevi za Vaš sajt.
